Dal' je sve bilo samo fol?

 

1.

-

Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruške gore.

Gledam tako, a u duši lom.

Tu je nekad, kažu pesme, bio Đole.

Pevao je i odpevao …

-

Nesreća jedna, jadna i bedna dvadeset i jedna …

I negde sasvim u dnu novina

mala i beznačajna vest,

je pev'o četrdeset godina.

Otpev'o je i on svoje,

gotovo, gotovo je …

-

Ljudi sad pevaju pesme, pa da ih vetar nosi sve do neba,

na kom su, nema ih više, Nestorov, Čeda, onaj treći i još jedan

Tko nije pesmu razumeo prvo, pa tek onda pravio, taj nije ništa uradio,

i svatiće kad-tad, da ne zna šta bi sad …

-

A znate l’ za ono kad je svojim baritonom

pev'o četir’ sata, to je bio san.

Išle ga stalno pesme jake, i među njima priče slatke,

od kojih smiješ se i plačeš ceo dan.

-

Oprosti mu Katrin, možda nije bio fin,

mada si mu bila draga …

Oprosti mu Katrin, sve je sada samo dim,

vašoj ljubavi ni traga …

-

-

2.

-

Naposletku … Ti si navek znala da sam svirac

i da je nebo moja livada …

-

Stiću sutra do mraka do komšijskog oblaka …

Pod njim ću se opet roditi …

-

Ostadoše iza mene od sveg čuda uspomene,

varoši i žene razne, puna srca, čaše prazne …

Ne zovi me da se vratim, lutalicu zvezdu pratim …

Čedo moje, luče moje lepo.

-

Gde su sada davni nemiri,

razigrani beli leptiri,

vreme zvezda poklonjeno njoj?

Bolje nije moglo …

-

Zašto se sve to dešava?

Da l’ čovek išta rešava,

il’ smo samo tu

zbog ravnoteže među zvezdama?

-

Sve ima svoje … Kad mrzne i vri …

Kad menja boje … Kad vene i zri …

Sve ima svoje … Početak i kraj …

Tame postoje, da bi prizvale sjaj …

-

Naspi još jednu, za večite krivce, za balansere,

naspi još jednu za moje drugare.

Naspi još jednu, za umorne livce, za proletere,

naspi još jednu za treću smenu …

-

U kosu me zadeni,

k’o malenu sedefnu šnalu me skrij iza temena.

Svi satovi svemira žure,

mi imamo vremena, puna kapa.

Noć i nas dvoje, stara klapa.

-

Nek ide život, nek ide život, i nek se pleše za sve to što beše …

-

A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca …

Neki novi klinci …

-

-

3.

-

Reči jesu moje igračke,

cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa

i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,

postoje u nama neke stvari neprevodive u reči …

-

Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,

kažu da je bio čudna sorta …

-

-

4.

-

Proš’o sam divlji zapad širom pod nebeskim šeširom,

a to baš nije neki raj:

komarci, muve i oluje, nikakva hrana i cuga,

o, kakav zabit kraj …

Al ja sam terao biciklu, mada sam dobar ortak s njim,

pev'o sam pesme toga stranca, da krupne zveri progonim …

-

Kiša pada, gde bi išli sada

crni oblaci iznad grada?

Šta je – tu je, sakrij se od nas, olujo!

-

Imao si ludu maštu, da.

Nosi me do divnih, belih oblaka,

i do zvezda i sve dalje, dalje još,

i zbog nje i život prođe, kad je loš.

Mnogo mi znači to …

-

Ostala je knjiga sa više puta pročitanim stranama,

CD-i i kasete sa svim tvojim damama,

plakat za koncert, na kojem sam bio …

I Jutub mi svira tvoje 'Najbolje',

i misli mi lete nad Panonsko more …

I ja sam ostao, žedan i napojen, dok me bude, adijo!

-

Nije bilo fol …